Ljudska bića osećaju strah i uznemirenost iz najrazličitijih razloga. Iako te emocije često doživljavamo kao neprijatne, one su zapravo deo prirodnog, adaptivnog odgovora na opasne situacije i upravo su zbog toga bile važne za opstanak naše vrste.
U trenucima kada ceo svet prolazi kroz krizu, kao što je sada slučaj sa pandemijom Kovid-19, sasvim je prirodno da se javi osećaj kolektivne uznemirenosti.
Pored ličnih izazova, ljudi često nose i težinu opšte nesigurnosti, suočavajući se istovremeno sa zdravstvenim brigama, emocionalnim potresima i egzistencijalnim pitanjima. U takvom okruženju lako nastaje plodno tlo za različite oblike unutrašnjih kriza. Nasledni faktori mogu da se udruže sa svakodnevnim stresom i neizvesnošću, što svakako doprinosi razvoju stanja depresije, anksioznosti, straha od bolesti, gubitka kontrole, opsesivno-kompulzivnih obrazaca, pa i straha od zatvorenog prostora. Sve to može ozbiljno da naruši svakodnevno funkcionisanje i uspori ili potpuno blokira lični razvoj.
Kada pružaš stručnu podršku ljudima u takvim trenucima, važno je da njihova osećanja ne shvataš olako. Osnovno je da uvažimo strah, jer on često dolazi iz osećaja da je čovek prepušten sebi, bez dovoljno snage da se izbori sa nepoznatim i neizvesnim. Mnogi teško prihvataju što ne mogu da funkcionišu onako kako su navikli, i to je u redu.
Ali takva stanja ne treba dugo trpeti. Telo uvek šalje signale kroz promene u ponašanju. Ako ih ignorišeš, lako možeš da zaboraviš koliku patnju zapravo nosiš u sebi. A ono što se potiskuje, pre ili kasnije nađe način da izađe na površinu.
Zato je važno da razviješ sopstvene unutrašnje mehanizme koji će ti pomoći da se sa krizom suočiš na zdrav i stabilan način.
6 načina da se razvije mehanizam za prevazilaženje krize:
✓ Neizvesnost stvara nelagodu jer okupira misli i sabotira sposobnost da se deluje. Često onemogućava da se bude u skladu sa sobom i da se iskoristi sopstveni potencijal. Ali kada se prihvati da strah postoji i da nije ličan, već univerzalan, pravi se prvi korak ka oslobađanju. Otpor održava telo u grču, dok prihvatanje donosi popuštanje napetosti. Tu počinje smirivanje.
✓ Koliko puta sebe uhvatiš kako zamišljaš najgori mogući scenario? To su često samo pretpostavke koje ne možeš da proveriš i koje hrane strah. Kada se suočiš sa njima, često otkriješ da su bile daleko od istine. Umesto da im veruješ, vežbaj toleranciju na neizvesnost i pravi male korake koji vraćaju osećaj kontrole.
✓ Prošlost je prošla, budućnost nije došla – jedino što zaista imaš je sada. Kada si u sadašnjem trenutku, um se smiruje, a telo prati. Šetaj, čitaj, razgovaraj, nauči nešto novo, brini o drugima. Svaki dan ima svoju vrednost. Ne dozvoli da ti promakne samo zato što si mislima negde drugde.
✓ Samopouzdanje je temelj svakog procesa promena. Kad veruješ sebi, promene su ti prihvatljivije. Umesto da sebe kritikuješ kad nešto ne ide kako je zamišljeno, razvijaj unutrašnji glas koji te bodri i razume. Budi posmatrač svojih iskustava i nauči da gledaš stvari sa one strane koja ti pomaže da rasteš.
✓ Šta te pokreće? Koji su to ciljevi koji ti donose radost i smisao? I u kriznim vremenima, možeš da sanjaš i planiraš. Započni sa pisanjem ciljeva i svaki dan napravi bar jedan mali korak u pravcu života koji želiš.
✓ Ako sve ovo ne pomaže, to ne znači da sa tobom nešto nije u redu. To znači da ti je potrebna podrška. Razgovor sa edukovanim životnim trenerom može da ti donese rasterećenje, ojača unutrašnje resurse i pomogne ti da sagledaš stvari iz drugog ugla.
I ovo će proći! Važno je da izdržite!
