Gojaznost
Gojaznost je složen problem koji se ne može svesti samo na ishranu i fizičku aktivnost. Iako je svima poznato da zdrav životni stil uključuje uravnoteženu ishranu i kretanje, mnogi godinama pokušavaju da regulišu telesnu težinu kroz dijete, uz veliki napor i odricanja. Često se dešava da se izgubljeni kilogrami, nakon određenog vremena, ponovo vrate.
Razlog za to leži u činjenici da dijete najčešće ne regulišu metabolizam niti menjaju odnos prema hrani. Stroga pravila i zabrane samo pojačavaju žudnju, što dovodi do osećaja frustracije i gubitka kontrole. Kada dijeta prestane, vraćaju se stare navike – i telesna težina.
Istraživanja pokazuju da je veliki procenat ljudi tokom života bio na nekoj dijeti, dok značajan deo populacije stalno živi u režimu ograničenja. Uprkos tome, dugoročni rezultati su retki, što jasno ukazuje da problem gojaznosti zahteva drugačiji pristup.
Zašto dolazi do kompulzivnog prejedanja?
Ljudski organizam poseduje precizan mehanizam koji nam signalizira glad i sitost. Kada dolazi do prejedanja, ti signali se ignorišu. Hrana tada prestaje da zadovoljava fizičku potrebu i postaje sredstvo za regulaciju emocija.
Kompulzivno prejedanje često je povezano sa:
- stresom i napetošću
- dosadom i usamljenošću
- potrebom za utehom ili nagradom
- potiskivanjem neprijatnih emocija
Kod osoba koje se prejedaju često se javlja osećaj gubitka kontrole, a količina unesene hrane može višestruko da premaši realne potrebe organizma. U tim trenucima hrana ima psihološku, a ne nutritivnu ulogu.
Mnogi od ovih obrazaca nastaju još u detinjstvu, kada se hrana povezuje sa pažnjom, sigurnošću ili nagradom. U odraslom dobu, ti obrasci ostaju aktivni na podsvesnom nivou.
Gojaznost i zdravstveni rizici
Višak telesne težine često je povezan sa razvojem ozbiljnih zdravstvenih problema, poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska i opterećenja zglobova. Pored fizičkog zdravlja, gojaznost utiče i na psihološko stanje, samopouzdanje i kvalitet života.
Sve veća svest o ovim rizicima dovela je do povećanog interesovanja za stručnu pomoć u regulisanju telesne težine.
Zašto snaga volje nije dovoljna?
Iako je odluka važna, ona sama po sebi nije dovoljna za trajnu promenu. Emocionalne veze sa hranom ne mogu tek tako da se prekinu racionalnim odlukama. Što više sebi nešto zabranjujemo, ta potreba postaje sve jača.
Većina dijeta zahteva stalnu borbu sa psihološkim i fiziološkim porivima, zbog čega daju samo kratkoročne rezultate. Kada pritisak popusti, vraćaju se stare navike, a sa njima i kilogrami.
Kako hipnoterapija pomaže kod gojaznosti?
Hipnoterapija se ne bavi samo količinom hrane koju konzumirate, već ulogom koju hrana ima u vašem životu. Kroz rad sa podsvesnim obrascima, menja se odnos prema hrani i emocijama koje je pokreću.
Tokom procesa:
- smanjuje se potreba za emocionalnim prejedanjem
- jača osećaj kontrole i sitosti
- razvijaju se nove, zdravije navike
- menja se slika o sebi i sopstvenom telu
Hipnoterapija pomaže da se jede sporije, sa više prisutnosti, i da se prepozna trenutak sitosti.
Dugoročni rezultati i promena životnog stila
Regulisanje telesne težine je proces koji zahteva vreme, strpljenje i posvećenost. Cilj nije brzi gubitak kilograma, već trajna promena odnosa prema hrani, telu i sebi.
Kada se razreši uzrok prejedanja, zdrave navike se usvajaju prirodno, bez unutrašnje borbe. Telesna težina se postepeno stabilizuje, a postignuti rezultati ostaju trajni.
Pozovite: +381 62 250 100 ili popunite formular i zakažite svoj termin.