Relaksacija – opuštanje

Opuštanje je od ključne važnosti za dobrobit zdravlja i blagostanja, ali se tome očigledno ne daje dovoljno značaja. Živimo u veoma stresnom svetu i ako se ne opuštamo u dovoljnoj meri to može da izazove velike destruktivne posledice po naše zdravlje i kvalitet života.

Šta je simpatički i parasimpatički deo nervnog sistema?

Kada je u pitanju stres i relaksacija, tada govorimo o reakciji simpatičkog, odnosno parasimpatičkog dela nervnog sistema. Simpatička reakcija je šire poznata kao reakcija bori se ili beži. Odgovor parasimpatičkog dela nervnog sistema je poznatiji kao odgovor opusti se.

Kada primetimo da smo u opasnosti simpatički sistem stupa u akciju, pokreće našu cirkulaciju, putem adrenalina, tako da nam ostaju mogućnosti borbe ili bežanja. Raste nam frekvencija srčanih otkucaja, povećava se krvni pritisak, krv se povlači iz unutrašnjih organa i ide ka mišićima spremajući ih za akciju.

Kada opasnost prestane pokreće se naš sistem za relaksaciju – parasimpatikus, smanjuje se nivo adrenalina u krvi, usporava rad srca i krv se vraća u unutrašnje organe.

Koje su posledice stresa na ljudski organizam?

Sistemi koji su opisani u predhodnom pasusu su veoma efikasni kada se čovek suočava sa jednim do dva velika stresa tokom dana, kao što je to bio slučaj u praistorijskom periodu, kada je čovek morao da juri životinje ili da beži od njih. Ljudski organizam je to lako mogao da podnese čak i ako je opasnost bila mnogo veća, jer čovek je nakon lova sav ostali deo dana imao za opuštanje.

U današnje vreme čovek se susreće ne samo sa jednim do dva velika stresa tokom dana, već sa stotinama manjih. Uzmite za primer samo vožnju automobila – koliko je to stresno? Drugi izvori stresa uklučuju naš posao, porodični život, problemi sa novcem … sve ove situacije uključuju našu rekaciju da smo u opasnostii. Kada se reakcija bori se ili beži aktivira više puta dnevno, telo se nikad ne oporavi potpuno suprotnom rekacijom opuštanja jer za to nema vremena – sve dok ne odemo u krevet na spavanje. Naš sistem za opuštanje prosto ne može da se izbori sa tolkom količinom stresa koja nas okružuje na dnevnoj bazi.

Efekti stresa na ljudski organizam su zastrašujući. Kada se aktivira naš simpatički sistem, krv se povlači iz prioritetnih funkcija kao što su varenje ili imuni sistem. Ovaj višak krvi se šalje na glavne grupe mišiča odgovorne za “bori se ili beži”. Sve to rezultira slabljenjem parasimptikusa i naši vitalni sistemi ne funkcionišu 100%.

Na koji način pokazujemo da smo pod stresom?

Zamislite da imamo veliki krčag u našoj glavi i svaki put kada doživimo stresnu situaciju krčag se puni. Tokom vremena, ako se ne opuštamo dovoljno, krčag se toliko napuni da dolazi do prelivanja. Često se događa da neki incident, iako ne mnogo značajan, izazove naglo prelivanje, što se zapravo manifestuje izrazitim izlivom emocija. Da li ste ikad doveli sebe do “pucanja” zbog neke sitnice, a u stvari ste bili pod stresom zbog nečeg drugog? Što više osećamo napetost organizma, to su nam potrebna jača sredstva opuštanja. Često iskaljujemo napetost kroz agresivno ponašanje, plakanje, prejedanje, korišćenje stimulativnih sredstava. Sve su to nezdravi načini.

Kako hipnoterapija pomaže u relaksaciji?

Dok ste u hipnozi naučite da isključite aktivnost simpatičkog nervnog sistema (bori se ili beži) tako što se menja vaš pristup stresnim događajima, a samim tim i vaše reakcije su drugačije. Korišćenjem brzih efekata opuštanja vi uspevate da aktivirate svoj parasimpatički odgovor.

Kada uđete u hipnotički trans, vi ste zapravo opušteni. Dok ne osetite, teško je opisati kako to izgleda. Hipnotički trans je veoma sličan stanju duhovne molitve ili meditacije. Vaše telo i duh se kompletno opuštaju, napetost se uklanja i pojačava se osećaj lakoće i svežine. To je najvažnije za vaše zdravlje. Da biste odmorili um, morate da opustite telo.

Zašto doživljavamo stres i kako možemo da ga prevaziđemo?

Razlog zašto smo pod stresom je zbog naših reakcija na određene situacije. U hipnozi vi možete da analizirate zašto reagujete na određeni način i onda da delujete u smeru promene takvog ponašanja.

Uloga hipnotizera je da vas opusti, ali i da vas nauči samohipnozi tako da možete lako i na različitim mestima da uđete u stanje opuštenosti: u privatnosti svoga doma, dok ste na pauzi na poslu, dok dugo čekate u koloni u svom automobilu i sl. Savladavanje takve veštine neće samo ublažiti vaše reakcije na stres i otkloniti anksioznost, već će da ojača vaš parasimpatički odgovor, što znači da će vaš organizam u neželjenim situacijama mnogo efikasnije da odgovori.