Stres

Stres se događa kada osoba proceni da bi nešto moglo da je ugrozi na fizičkom, psihičkom nivou ili u kombinaciji oba. U tom stanju um i telo reaguju automatski sa ciljem da pripreme osobu na odbranu ili napad tako što se oslobađaju hormoni stresa ( adrenalin i koritizol).

Ovo je primitivna reakcija koju imamo, koja nam je ponekad neophodna, jer određena doza straha nas čuva. Činjenica je da se priroda opasnosti u odnosu na nekadašnje vreme promenila, ali kakva god da je, opasnost će uvek “vrebati” bez obzira da li ćemo se boriti ili pobeći od nje. Nažalost, automatsko reagovanje našeg organizma ne može jasno da razlikuje da li opasnost dolazi od pretnje dobijanja otkaza ili automobila koji nas je zamalo pregazio. Rezultat je isti – stresne promene mogu da nas poremete ako su prevelikog intenziteta ili ako predugo traju.

Koje rešenje imam za stresnu situaciju?

Današnji čovek je napravio masu stresora sa kojima izgleda da teško izlazi na kraj. Samo vaše kompleksno razmišljanje i složene društvene strukture često su značajan izvor stresa. Vaše automatsko reagovanje na stres kao da nije u toku sa vašim mentalnim razvojem.

Ipak, vaša sposobnost da mislite je svakako i bitan deo rešenja. Imate mogućnost da izgradite mnogo srećniji život kroz promenu načina razmišljanja i vašu sposobnost da uvežbate svoj podsvesni um da reaguje mnogo konstruktivnije.

Na koji način mi hipnoza pomaže u borbi protiv stresa?

Hipnotičke tehnike mogu da probude i unaprede sposobnost svakome da na stresne situacije reaguje mnogo prijatnije i opuštenije. Jedna od tehnika je povezivanje umirujuće reakcije sa jednostavnim stimulusom, kao što je dodirivanje čela prstima. Okidač koji takođe može biti povezan u hipnozi je”odlazak” na mirno i udobno mesto gde možete da osetite samo zadovoljstvo i sreću. Postoje različite hipnotičke i NLP tehnike pomoću kojih se dobijaju slični efekti.

Kako da razumem šta je promena ugla posmatranja nekog događaja?

Uspeh hipnoze u rešavanju stresa je pristup po kome utičemo na sva vaša neprijatna osećanja vezana za stres da ih ne povezujete za stresne događaje, već se pomogne u izboru načina na koji posmatrate određeni događaj. Na primer, šef vas pozove hitno u svoju kancelariju i vi se uznemirite, ali ono zbog čega se zapravo osećate anksiozno jesu vaše misli koje imate u vezi poziva šefa, jer vam svakakve misli prolaze kroz glavu: “Šef će kritikovati moj rad, to je nepošteno, neće hteti da me sasluša i to nije u redu.”

Suštinsku podršku koju kroz hipnozu možete da dobijete je u smislu većeg samopouzdanja, tako da biste u ovom primeru mogli na sledeći način da razmišljate: ”Šef će možda kritikovati moj rad, ali videću šta mogu da naučim iz toga. Neće biti pošteno to što će mi reći, ali mnoge stvari u životu nisu poštene. Šta god da mi kaže, neće biti kraj sveta, ja znam koliko vredim i šta mogu”.

Hipnoterapijski pristup je takođe izuzetno značajno oruđe za sugerisanje mnogo racionalnijeg i manje zahtevnog načina mišljenja u vezi situacija koje bi vam mogle biti problem i to je način za stvaranje sigurnijeg puta ka srećnijem i uspešnijem životu.

Kako mogu da prevaziđem stres?

Svi znamo da određene stvari različito deluju na različite osobe i samim tim mogu biti različito stresne. Neki ljudi uživaju u skakanju padobranom, držanju opasnih životinja ili imaju punu kuću dece na spavanju. Drugi, reaguju na najmanju sitnicu na koju im “skače” pritisak.

Možemo reći da stres ima više veze sa tim kako nešto posmatramo, nego šta se zapravo dešava.

Ne možemo uvek da kontrolišemo stvari koje nas dovode do stresa, ali učenje da reagujete kreativno i pozitivno na stresne situacije pomaže da imate osećaj kontrole i smanjuje rizik od bolesti koje su vezane za stres.

Metode kao što su autohipnoza, savladavanje tehnika disanja, meditacija i sl. vam pomažu da naučite neke od načina za prevazilaženje stresa.

Šta možete u borbi protiv stresa da uradite sami:

• Obezbedite sebi dovoljno noćnog sna – u suprotnom, stvarate dodatne hormone stresa.
• Kupite knjigu viceva. Smeh smanjuje nivo hormnona stresa i povećava nivo zaštitnih antitela
• Vežbajte redovno. Vežbanje utiče na stvaranje endorfina u mozgu, koji deluje da se osećamo dobro.
• Oslobodite se cigareta, korisitite alkohol u umerenim količinama i pokušajte da se hranite zdravo i u adekvatnim količinama.
• Opuštajte se svaki dan. Važno je da se opuštate na pravi način, a ne tako što ćete peglati veš, prateći omiljenu TV seriju. Priuštite sebi aromatičnu kupku, masažu, praktikujte autohipnozu, šetajte u prirodi, “isključite se!”
• Igrajte se sa decom. Uključite decu u dnevne programe koji će koristiti na obostrano zadovoljstvo.
• Održavajte pozitivan stav. Naučite da vam u neprijatnoj situaciji bude što prijatnije i pobedili ste stres. U svojoj mašti pravite što više pozitivnih slika i reči. Mozak ne razlikuje stvarnost od zamišljene slike i na isti način reaguje fiziologija. Kada zamislite npr. sliku limuna i mislite na njegovu boju, strukturu, miris i sočnu limunadu, počinje lučenje pljuvačke.
• Pišite dnevnik i pravite liste svojih želja. Napravite prioritete i raspodelite obimne zadatke na više manjih.
• Napravite plan akcije. Koji su prvi koraci koje možete da preduzmete i koje su najbolje moguće alternative?
• Ako mislite da je sve ovo malo komplikovano, kontaktirajte hipnoterapeuta od poverenja.

Šta može da mi se dogodi ako ne obraćam pažnju na stresne situacije?

Ako imate previše nagomilanog stresa i ništa ne preduzimate, postoji realna opasnost da to pređe u neki od sledećih simptoma:

bes, depresija, anksioznost, promene u ponašanju, neutoljiva glad, manjak apetita, često plakanje, teškoće u spavanju, osećanje umora, teškoće u koncentraciji, bolovi u grudima, zatvor ili dijareja, mišićni grčevi, vrtoglavica, grickanje noktiju, nervozni trzaji, osećaji probadanja, osećanje nemira, povećanje znojenja, seksualne disfunkcije, gubljenje daha, bolovi u mišićima i drugo.