Strah / Anksioznost
Strah je osećanje gde osoba procenjuje da je nešto neposredno ugrožava, za razliku od anksioznosti u kojoj osoba smatra da celokupna njena životna situacija prevazilazi njene mogućnosti da se suprotstavi neprijatnoj situaciji. Anksiozna osoba procenjuje da nije u stanju da izađe na kraj sa životnim teškoćama. Pošto je kontekst u kome se javlja ovo osećanje toliko uopšten, osoba često nije u stanju da odredi uzrok svog straha.
Da li je normalno imati strahove?
Strahovi i ankioznost su normalna ljudska osećanja koja imaju adaptivno-zaštitnu ulogu i omogućavaju osobi da adekvatno reaguje u situacijama u kojima postoji opasnost koju treba izbeći.
Svi strahovi generalno mogu da se podele na :
1. Socijalne strahove – strah od socijalnih situacija
2. Strah da budemo zarobljeni na nekom mestu ili situaciji iz koje ne možemo da pobegnemo
3. Specifične strahove – stah od specifičnih objekata
Specifični strahovi mogu biti u vezi sa sledećim stvarima/situacijama:
prirodne sredine (strah o grmljavine, vode, oluje…), životinja (strah od paukova, miševa, zmija…), medicine ( strah od krvi, primanja injekcija, posete doktoru…), situacija – strah od mostova, odlaska od kuće ili vožnje.
Koji su uzroci preteranim strahovima?
Preterani strahovi, fobije, mogu imati sledeće uzroke:
– serije stresnih ili negativnih iskustava
– strah od straha
– prenesen od osoba koje i same imaju strah (roditelja, brata, sestre..)
– trauma iz prošlosti
Kako se rešava problem straha i paničnih napada?
Postoje različite tehnike koje se upotrebljavaju u konvencionalnom tretmanu preteranog straha i anksioznosti, u vidu različitih psihoterapeutskih pristupa (psihoanalitički, geštalt, KBT, transakciona analiza i sl).
Ove terapije su veoma zahtevne što se tiče vremena, jer je ponekad potrebno nekoliko meseci, čak godina, da se otkriju uzroci iz prošlosti.
Cilj svih ovih terapija je da naučite pravilno da upravljate strahom, ne da ga se u potpunosti oslobodite, jer je određena količina straha vam omogućava da preduzmete razumne mere predostrožnosti da bi se izbegla opasnost.
Šta hipnoza može da ponudi u suočavanju sa strahovima?
– mogućnost da se veoma brzo postigne stanje duboke opuštenosti
– korišćenje pozitivnih efekata vizualizacije
Glavna prednost hipnoterapije u odnosu na druge pristupe je u tome da hipnoterapija ima moć da priđe podsvesnom delu uma, odakle iracionalna uverenja i dolaze.
Iako se polazi od činjenice da terapija treba da ispita uzroke straha, često u istoriji slučaja neke osobe nema podataka o nekom posebnom traumatskom događaju, koji se može uzeti kao uzrok strahova. Kod mnogih osoba sa problemom straha i anksioznosti koristi se pristup hipnotičke desenzitizacije, što znači da se klijent dok je opušten i pod kontrolom izlaže vizuelnim predstavama u vezi situacija koje ga plaše.
Cilj koji želimo da postignemo se dogovara na prvoj senasi i mora da bude realan i dostižan. Potrebna je saglasnost klijenta da se suoči sa svojim strahom u smislu jednog scenarija i odredi do kog nivoa je spreman da ide.
Hipno-desenzitizacija vam omogućava da se postepeno suočavate sa vašim strahom uz pomoć vaše mašte.
Koje su prednosti hipnoze u rešavanju problema pojačane brige i napetosti?
- Naučena autohipnoza može da vam pomogne da kontrolišete anksioznost i strah, jer terapijske sugestije podsvesnom umu, ostaju duže vreme i posle seanse sa terapeutom.
- Povećanje vašeg samopoverenja i samopouzdanja.
- Posthipnotičke sugestije vas motivišu na vežbe disanja koje vam omogućavaju da kontrolišete svoje disanje, rad srca kao i da u kratkom vremenskom roku postignete opušteno stanje uma kada se suočite sa uznemirujućim stimulusom.
- Disocijacija može da bude upotrebljena da bi se obezbedilo sigurno mesto za relaksaciju i da se omogući komunikacija sa delom ličnosti koji je odgovoran za reakciju straha.
- Ideomotorni odgovori mogu da budu prizvani da bi se primila dozvola za promenom, da se formira disocijacija i da se uspostavi promena bez mešanja svesnog uma.
- Regresija u prošlost može da vam pomogne da preispitate objektivno događaj koji je uzrokovao strah i da na bazi toga uspostavite kontrolu nad sobom u situacijama koje aktiviraju emociju straha. Regresija takođe može da bude upotrebljena u prizivanju pozitivnih emocija koje bi vam obezbedile samopouzdanje i spokoj.
- Stvaranje novog ponašanja putem vizualizuje vam pomaže da vidite sebe kako izlazite na kraj sa budućim okidačima straha.
„Za one koji se plaše – sve je buka“.
Sofokle
Samo je potrebno da se javite na +381 62 250 100 ili popunite formular i zakažite svoj termin.