Većina ljudi nije, jer izlazak iz zone komfora zahteva disciplinu, posvećenost i hrabrost.
Svaka promena nosi određeni nivo stresa, a prilagođavanje novim okolnostima može da deluje iscrpljujuće. Zato se mnogi radije drže poznatog, oslanjajući se na uobičajene izgovore: „Bolje da ostanem tu gde jesam.“ „Šta mi je falilo do sada?“„Ni mojim roditeljima, a ni baki i deki nije bilo loše.“
Međutim, da li sigurnost zaista dolazi iz onoga što nam je poznato ili samo iz navike? Pravi napredak dolazi onda kada prestanemo da se oslanjamo na stare obrasce i dozvolimo sebi da istražimo nove mogućnosti i tako sledimo svoju sreću .
Da bismo se menjali, važno je da razumemo da emocije uvek nadjačavaju razum.
Koliko puta ste sebi rekli da ćete od sutra početi da trenirate, zdravije se hranite ili konačno pokrenete projekat o kojem dugo razmišljate? Ipak, kada to „sutra“ dođe, motivacija nestane, a vi pronađete izgovor da sve odložite za neki drugi, bolji dan.
To je zato što je motivacija krhka emocija, stalno izložena negativnim mislima, sumnjama i spoljnim uticajima. Iako razum nalaže da napravimo promene koje su dobre za nas, emocije nas često vraćaju starim navikama. Strah od neuspeha, nesigurnost i komfor poznatog, jači su od želje za promenom.
Mozak voli rutinu – ona mu pruža osećaj sigurnosti. Svaka promena, čak i pozitivna, predstavlja stres, jer zahteva izlazak iz poznatog i suočavanje s nepoznatim. Zato odlaganje deluje kao lakše i bezbolnije rešenje.
Ali, ako stalno čekamo „bolji trenutak“, da li će on ikada doći? Prava promena se ne dešava kada se osećamo savršeno spremno, već kada naučimo da prevaziđemo unutrašnje blokade i donesemo odluke uprkos strahovima.
Kako da emocije rade za vas, a ne protiv vas?
Ključ uspeha leži u tome da naučite kako da emocije usmerite u svoju korist. Prvi korak na tom putu je prepoznavanje činjenice da je vaš um oblikovan brojnim uverenjima koja ste usvojili još u detinjstvu. Od malih nogu učimo da se prilagođavamo stavovima roditelja, učitelja i društva, a mnogi od tih stavova su nesvesno ograničavali naš uspeh i gušili motivaciju. Roditelji su, u najboljoj nameri, često snažno uticali na naše odluke, verujući da nas time štite i usmeravaju ka „sigurnijem“ životu.
Na primer, kada je reč o novcu, mnogi od nas su odrastali uz poruke: „Sigurna služba“, „Sigurna plata“, „Najvažnije je da imaš stalni posao“. Takva uverenja prenosila su se generacijama, naročito u porodicama koje nisu bile imućne.
Šta je zapravo sigurnost?
Da li je to stabilan posao koji ne volite, ali vam daje osećaj predvidljivosti? Ili je to sposobnost da se prilagodite promenama, razvijate nove veštine i gradite život po sopstvenim pravilima? Koliko ljudi godinama ostaje nesrećno na radnim mestima samo zbog iluzije sigurnosti, dok u isto vreme osećaju da su stvoreni za nešto više?
Prava sigurnost ne dolazi iz spoljašnjih okolnosti, već iz unutrašnje sposobnosti da se prilagodimo, rastemo i koristimo svoje potencijale na najbolji mogući način.
Promena kroz hipnozu
Hipnoza je jedan od najefikasnijih načina da se oslobodite negativnih misli i uverenja i zamenite ih onima koji podstiču uspeh. Omogućava vam da se opustite, fokusirate i probudite svoj unutrašnji potencijal.
Ona ne unosi spoljašnje promene, već aktivira resurse i jača motivaciju da prevaziđete blokade koje vas sputavaju. Tako otvarate put ka ispunjenijem i srećnijem životu.
Ako osećate da možete više, ali vas nešto koči – vreme je da preuzmete kontrolu i date sebi priliku za promenu.
