Traženje krivca u drugima ti možda deluje kao lak način da skineš odgovornost sa sebe, da pokažeš da si povređen i da si žrtva okolnosti. Ali, to je i najbrži način da izgubiš kontrolu nad sopstvenim životom.
Potraži uzrok, ali ne bilo koji.
Kada svoje emocionalno zadovoljstvo crpiš iz priče o tome koliko su drugi loši, zli ili negativni, veruj mi – tvoj slušalac najverovatnije povezuje tu negativnost upravo s tobom. To se zove spontani prenos osobina.
Postavlja se važno pitanje: ako je neko drugi uvek kriv, koja je tvoja uloga u ovom životu? Da li su tvoji postupci bez posledica? Da li svoj očaj i osećaj nemoći pokušavaš da prebaciš na savest drugih kada nešto krene loše, a rado prisvajaš zasluge kada sve ide kako treba?
Kako da ti prvi impuls ne bude traženje krivca?
Potrebno ti je strpljenje da izdržiš privremenu neizvesnost – da prihvatiš da nećeš odmah imati sve odgovore. Tek kad sagledaš širu sliku, stvari počinju da imaju smisla. Zato, umesto da trošiš energiju na traženje krivca, daj sebi vremena. To je ono što zaista menja stvari.
Uz to, važno je da razviješ sposobnost da budeš iskreno objektivan – da prepoznaš gde zaista leži odgovornost, a gde je u pitanju samo potreba da sebe ili druge kazniš bez pravog razloga. To je razlika između rasta i samosabotaže.
Kada uočiš grešku u nekom postupku, nemoj da je koristiš kao oružje protiv sebe ili drugih. Ne traži krivicu niti neuspeh – gledaj na to kao na signal, na dragocenu povratnu informaciju. Svaka greška nosi priliku da naučiš nešto novo, da postaneš bolji, snažniji i mudriji. To je put napretka
Sad je pravi trenutak.
Nemoj da čekaš da se stvari srede same od sebe. Uredi ih iznutra – korak po korak. Kada preuzmeš odgovornost, vraćaš sebi moć.
Ako ti na tom putu zatreba podrška, tu sam.
Tvoj rast počinje tamo gde prestaje potraga za krivcem. Počni danas.
