Obeležavanje Dana zaljubljenih često nas podstakne da zavirimo u podrum sopstvene duše i pretumbamo sećanja, iskustva i doživljaje, pitajući se — da li smo doživeli pravu ljubav ili nas ona tek čeka?
Šta je prava ljubav?
Sve češće razmišljam o tome da ljubav nije samo osećanje, već pre svega odluka. Nedavno sam, tokom razgovora o ljubavi, jasno izgovorila tu misao — da je ljubav odluka. Reakcije su bile burne, većinom negativne. Uobičajeno je verovanje da je ljubav nešto što se jednostavno dogodi, spontano i neobjašnjivo. Ali problem nije u ljubavi, već u pogrešno postavljenim paradigmama o njoj. Još uvek mnoge zbunjuje razlika između ljubavi i zaljubljenosti.
Zar nije očekivano da se zaljubljenost prosto dogodi? Iznenadne hemijske reakcije, izazvane molekulima ljubavi, smanjuju kritičko rasuđivanje i aktiviraju delove mozga povezane sa euforijom. Prepuštamo se hormonima. Ali, kako vreme prolazi, leptirići u stomaku se stišavaju, sanjarenje bledi, a čulna obmana postaje očiglednija. Tada stajemo i pitamo se: šta zapravo želim? Da li prihvatam ovu vezu kao nešto što podrazumeva ličnu odgovornost, ili biram da se povučem u svoju slobodu?
Osećanja su putnici
Ona dolaze i prolaze. Ne možemo stalno osećati radost, tugu, ljutnju ili euforiju. Ako bismo ljubav shvatili samo kao prolazno osećanje, mogli bismo reći: „Juče sam te volela, danas ne.“
Zato pravu ljubav posmatram kao izbor — svesnu odluku, obećanje i voljno opredeljenje da sa nekim gradimo svet intimnosti i bliskosti. I znamo da to ima svoju cenu. Ako volim, biram da preuzmem odgovornost: da te podržavam, razumem, oprostim kada treba, budem iskrena i istrajna i onda kada nije lako.
Kada svesno primenjujemo ove principe i gradimo zdrav odnos, koji podrazumeva uzajamni trud, tada budimo i hormone sreće koji su neophodni da bi zajednica trajala. Možda ne zvuči romantično — ali svesnost i prava ljubav idu zajedno.
Ovo je naročito jasno u roditeljskoj ljubavi. Majka voli svoje dete čak i kad greši. Pruža razumevanje, strpljenje i oproštaj — ne zato što je dete savršeno, već zato što je njeno. Partnerski odnosi se, naravno, razlikuju po seksualnoj privlačnosti i ravnoteži moći, ali principi duboke, svesne ljubavi ostaju isti.
Mi smo jedina bića u kosmosu koja poseduju svest — sposobnost da razmišljamo o sebi, o drugima i o smislu života. Ta svest nam omogućava da volimo svesno, da biramo pravu ljubav, da je negujemo i da u njoj rastemo. Zar nije to suština našeg postojanja? Kao što Dekart parafrazirano kaže: „Volim, dakle postojim.“
Bez obzira na uspeh, titule, status ili moć, ako čovek nema sposobnost da oseti i pruži ljubav — ne bilo kakvu, već svesnu i negujuću — propušta ono što život čini istinski smislenim. Coaching i hipnoterapija mogu da ti pomognu da oslobodiš blokade, produbiš razumevanje svojih osećanja i naučiš kako da gradiš trajne, ispunjavajuće odnose.
