08 feb Kako se sprijateljiti sa bolom?
Bol može da bude jedan od najvećih učitelja u našem životu. Iako je iscrpljujuć i neprijatan, upravo kroz bol učimo kako da pronađemo nešto pozitivno čak i u najizazovnijim situacijama. Možda zvuči paradoksalno, ali suočavanje sa bolom može da vam pomogne da razvijete osećaj kontrole i smanjite rizik od ponovnog preživljavanja trauma koje su ga izazvale.
Kada doživljavate konstantan bol, bilo da je fizički ili emotivni (problemi u partnerskim odnosima, hronični stres, anksioznost, depresija, izazovi na poslu), fokusiranje na bilo šta drugo može da vam deluje skoro nemoguće. Bol odvlači pažnju, umanjuje koncentraciju i otežava vam da budete prisutni u trenutku, jer vas neprestano gura u stanje disocijacije – nesvesnog pokušaja da pobegnete od njega.
Povređeni ste i postajete oprezniji, možda čak i defanzivni, jer se plašite novih „ožiljaka“.
Ali šta bi se dogodilo kada biste, umesto da bežite, odlučili da se direktno fokusirate na bol? Da li bi vas to oslobodilo? Može li prisutnost u bolu da otkrije unutrašnju snagu i omogući vam da ga prevaziđete?
Navešću nekoliko primera koji mogu da vam budu od koristi:
1. Kada doživite bol, osim fizičke nelagodnosti, često ga poistovećujete sa svojom psihološkom reakcijom. Neprestano razmišljate o njemu, analizirate gde se nalazi, pitate se zašto je tu, šta ga je izazvalo i zašto se baš vama dogodilo. Vraćate se na prošle događaje i opsesivno razmatrate šta biste mogli da preduzmete. Vaš um neumorno traži odgovore, a kada ih ne pronađe, javlja se osećaj frustracije, ljutnje i preopterećenosti.
I to je najveća greška – opirati se bolu. Što mu se više suprotstavljate, to postaje intenzivniji, jer vaš um ulazi u začarani krug borbe i otpora.
Za prevazilaženje ovakvih situacija potrebno je da razvijete veštine sjedinjavanja s bolom. To znači da prihvatite njegovu prisutnost bez osude, bez potrebe da ga odmah uklonite ili objasnite. Posmatrajte ga kao deo trenutnog iskustva, nešto što vam pruža priliku za rast i jačanje unutrašnje snage.
2. Možda vam se čini da nemate snage da utičete na smanjenje bola, ali ono što možete da uradite jeste da smanjite otpor prema tom osećaju. Tajna nije u prihvatanju samog bola, već u prihvatanju situacije takve kakva jeste. Kada prestanete da se borite protiv onoga što već postoji, automatski smanjujete sopstvenu patnju.
3. Opuštanje kroz tehnike disanja i vizualizacije može da ima moćan uticaj na vaše telo i um. Osim što poboljšava moždane funkcije, ono pomaže da umirite preaktivni svesni um, onaj deo vas koji neprestano razmišlja, analizira, kritikuje i prosuđuje.
Kada praktikujete ove tehnike, trudite se da zauzmete ulogu nemog posmatrača. Umesto da se poistovećujete s bolom, sagledajte ga sa distance, kao da ga samo posmatrate bez potrebe da ga menjate ili kontrolišete.
Vi niste bol – vi ste posmatrač svog iskustva.
4. Kada se previše poistovetite sa svojim bolom, kasnije može da bude izuzetno teško da se oslobodite etikete koju ste sebi nesvesno nalepili. Čak i kada želite da ga pustite, vaš um i ego se opiru promeni. Oni imaju tendenciju da zadrže ono na šta su navikli, da se čvrsto „zakače“ za bol i učine ga delom vašeg identiteta.
„Ko si ti,“ pita ego, „ako nisi onaj koji trpi bol?“
Stalnim ponavljanjem i analiziranjem onoga što vas muči, nesvesno produbljujete vezu sa bolom. On postaje poznat, gotovo sigurna zona – nešto što, iako neprijatno, vaš um prepoznaje kao deo vas. Prekidanje te veze ne znači negiranje bola, već oslobađanje od njegove kontrole nad vašim bićem.
5. Osvešćena bol u sadašnjem trenutku, kao i sve drugo u životu, stalno se menja. Bol dolazi i prolazi, nikada ne ostaje isti. Kada dozvolite sebi da ga u potpunosti osetite, čak i onda kada vam se čini da vas iscrpljuje do kraja, tada možete da postavite ključno pitanje:
„Šta iz ovoga mogu da naučim? Šta u ovom iskustvu može biti korisno?“
Umesto da se borite protiv bola, nastavite da istražujete i radite na tome da ga razumete.
Ovakve vežbe za prevazilaženje bola zahtevaju vreme, strpljenje i doslednost, ali se trud višestruko isplati. Posebno ako uspete da smanjite ili čak potpuno prestanete sa upotrebom lekova za bol.
Na kraju, bol je sam po sebi lek – ne zato što je prijatan, već zato što može da vas nauči kako da pronađete snagu tamo gde je niste očekivali.