Ljutnja i bes

Ljutnja je osećanje kojim pokazujemo da smo povređeni ili frustrirani i uvek je usmerena na nečije ponašanje. Ljutnja može da nastane kada nas drugi ne slušaju, kada nas ismejavaju i u mnogim drugim situacijama, ali ne znači da osobu koja nam je izazvala ljutnju ne volimo ili ne poštujemo.

Da li ljutnja može da bude ozbiljan problem?

Ljutnja može da bude ozbiljan problem ako se ispoljava na ekstreman način: kroz nasilje, fizičko ili verbalno, povređivanje i zloupotrebu drugih. Nažalost, osobe koje su sklone ljutnji često ne primećuju da imaju problem sve dok se ne suoče sa mogućim gubitkom posla, statusa ili partnera, što su posledice njihovog nasilnog ponasanja.

Deca u civilizovanom društvu se uglavnom vaspitavaju sa upozorenjima da nije dobro da se ljute i ako im se ne daju alternative kako da svoju povređenost pokažu na zdrav način, njihova frustracija može da dovede do agresivnih obrazaca ponašanja u kasnijem u životu.

Da li je vikanje dobar način za oslobađanje ljutnje i besa?

Vikanje, psovanje, bacanje stvari unaokolo danima pre nego što eksplodirate u maksimumu svog besa, može da vam da kratkoročni osećaj oslobađanja. Kada se smirite, možete da se osećate loše, sa osećajem krivice i ljutnje prema sebi, što svakako rezultira i gubitkom samopouzdanja. Nažalost,ovo često dovodi do otuđenosti, povređenosti ili osećaja bezvrednosti povređenog partnera ili deteta koje je moralo da ponese teret naše ljutnje.

Kako da prepoznam da imam problem i da moram da ga rešavam?

Ličnost sklona ljutnji može da ima izvesne okidače za ispoljavanje sopstvene ljutnje, na primer: “ Ona me nikad ne sluša”,“ On se ponaša tako neodgovorno”,“Zašto ne može da shvati šta sam mislila i da uradi ono šta želim?”,“Kolege me vide kao nasilnika, zato ću tako i da se ponašam i sl.”

Ponekad ti okidači realno i ne postoje, već ih je osoba umislila na bazi svog sistema uverenja. Osobe sklone ljutnji mogu da imaju osećaj da nisu dovoljno dobri da bi bili voljeni. Mogu da se osećaju suviše običnim da zaslužuju neki status u životu. Mogu da imaju strah od gubitka kontrole ili od toga da ne budu povređeni. Mogu da se plaše da će izgledati slabo ako ne pokažu agresiju ili dominaciju, tako da na taj način zauzimaju odbrambeni stav sa ciljem da zaštite sebe.

S druge strane, postoje osobe koje su naučile da se povlače i zatvaraju u sebe od najranijeg detinjstva koristeći to kao način samozaštite i često u odraslom dobu nastave da održavaju takav način ponašanja. Pasivna osoba je sklona da potiskuje svoje emocije, obično se slaže sa mišljenjima drugih i prihvata sve čak i u slučajevima kada ne misli tako. Ovakvom tipu ličnosti su potrebne simpatije, pomoć i ohrabrenje da “izađu iz svoje ljušture”, jednako kao i onima koji su skloni da svoja osećanja izražavaju na agresivniji način i koji zbog toga nailaze na nerazumevanje i odbacivanje.

Teško je saosećati sa ljudima koji su ljuti i agresivni, ali praksa je pokazala da su to često divna ljudska bića koja pate, ali ne umeju da “nose” svoju bol ili da je na pravi način ispolje. Njihova sopstvena osećanja im prave osećaj neudobnosti i potrebu da se brane i to rade na pogrešan način, tj. napadajući druge.

Koji je naefikasniji način za rešavanje ljutnje i besa?

Najbolji način da se izborite sa ljutnjom, povređenošću i agresijom je da savladate veštinu koja se zove asertivnost.

Asertivne veštine se uče u detinjstvu ukoliko ste imali sreće da se rodite u sredini koja vas uči da razgovarate slobodno o onome što osećate, pregovarate, budete spremni na kompromise i stvarate čvrste stavove, ali u okviru bezbednih i razumnih granica.

Upravljanje ljutnjom je način da se razvije sposobnost izražavanja agresivnih emocija na konstruktivni način.

Da li mi hipnoza može pomoći da promenim način reagovanja na neke situacije?

Neki ljudi imaju strah da će izgubiti sposobnost da pokažu svoja prava osećanja ako budu išli na hipnoterapiju, ali ono gde hipnoza može da pomogne je programiranje uma da procesuira ljutnju u kontrolisanim dozama i na kontrolisan način.

U hipnozi se radi sa nesvesnim (podsvesnim) umom u kome su smeštene sve naše instinktivne reakcije i navike.

Često se događa da su izvesni okidači koji aktiviraju vašu ljutnju i bes postali deo programa koji reaguje na neke situacije koje ste ponavljali godinama tako da bes eksplodira automatski.

Učenjem dubokih tehnika relaksacije, hipnoterapija može da priđe podsvesnom delu ličnosti u nameri da prepozna i promeni te okidače. Strategije upravljanja ljutnjom mogu da se nauče i negativni stavovi mogu da se biti promene u mnogo zdravija uverenja o sopstvenoj i tuđoj vrednosti.

Jasno je da osoba sklona ljutnji može da bude povredljiva, senzitivna i lomljiva jednako kao i osoba koja je stidljiva i rezervisana.

Hipnoterapija pomaže osobama koje su sklone ljutnji da razviju konstruktivnije nesvesne stavove, a kroz autohipnozu koju nauče, oni mogu lakše da se bave određenom problematikom u njihovom svakodnevnom životu.