Strah i anksioznost
Kako ih razumeti i prevazići
Strah i anksioznost su među najčešćim stanjima sa kojima se ljudi danas suočavaju. Iako se često koriste kao sinonimi, između njih postoji važna razlika. Razumevanje te razlike prvi je korak ka smanjenju unutrašnje napetosti i vraćanju osećaja kontrole nad sopstvenim životom.
Šta je strah, a šta anksioznost?
Strah je prirodna emocionalna reakcija na realnu ili neposrednu opasnost. On se javlja kada osoba procenjuje da je nešto direktno ugrožava i ima jasnu zaštitnu funkciju – pomaže nam da se sklonimo, reagujemo ili izbegnemo opasnost.
Anksioznost, sa druge strane, predstavlja stanje pojačane brige i unutrašnje napetosti u kom osoba doživljava da je celokupna životna situacija iznad njenih emocionalnih i mentalnih kapaciteta. Kod anksioznosti često ne postoji konkretna, jasno definisana pretnja, već stalni osećaj iščekivanja nečeg lošeg. Zbog toga osoba ne može tačno da odredi uzrok svog straha, što dodatno pojačava osećaj nesigurnosti.
Da li je normalno imati strahove?
Da. Strah i anksioznost su normalna ljudska osećanja i imaju adaptivno-zaštitnu ulogu. Problem nastaje onda kada su preterani, dugotrajni ili kada počnu da ograničavaju svakodnevno funkcionisanje, donošenje odluka i kvalitet života.
Najčešće vrste strahova
Strahovi se najčešće dele na nekoliko grupa:
- Socijalni strahovi – strah od socijalnih situacija, procene drugih, javnog nastupa
- Strah od zarobljenosti – strah od situacija iz kojih osoba ne može lako da pobegne
- Specifični strahovi (fobije) – strah od određenih objekata ili situacija
Specifični strahovi mogu biti povezani sa:
- prirodnim pojavama (grmljavina, voda, oluje)
- životinjama (pauci, zmije, miševi)
- medicinskim situacijama (krv, injekcije, posete lekaru)
- određenim mestima i aktivnostima (mostovi, vožnja, izlazak iz kuće)
Koji su uzroci pojačanog straha i anksioznosti?
Uzroci mogu da budu različiti i često se prepliću:
- serije stresnih ili negativnih iskustava
- „strah od straha“ i telesnih simptoma
- obrasci naučeni od bliskih osoba
- nerešena trauma iz prošlosti
Kod mnogih ljudi ne postoji jedno jasno traumatsko iskustvo, već dugotrajno nagomilavanje napetosti.
Kako se rešava problem straha i paničnih napada?
U konvencionalnom pristupu koriste se različiti psihoterapijski pravci (KBT, geštalt, psihoanaliza, transakciona analiza). Ovi procesi su veoma korisni, ali često zahtevaju duže vreme i intenzivan rad.
Cilj terapije nije potpuno uklanjanje straha, već učenje kako da se njime upravlja – tako da strah više ne upravlja vama.
Šta hipnoterapija može da ponudi?
Hipnoterapija omogućava:
- brzo postizanje stanja duboke telesne i mentalne opuštenosti
- rad sa podsvesnim obrascima gde strah nastaje
- korišćenje vizualizacije i hipnotičke desenzitizacije
Tokom hipno-desenzitizacije, klijent se nalazi u stanju duboke, ali potpuno bezbedne opuštenosti, uz potpunu svesnost i kontrolu. U tom stanju se postepeno izlaže mentalnim predstavama situacija koje izazivaju strah, bez naglog suočavanja ili prevelikog emocionalnog opterećenja.
Cilj ovog procesa je da se promeni automatska reakcija tela i podsvesnog uma, tako da se situacije koje su ranije izazivale strah počnu doživljavati kao neutralne i pod kontrolom, uz smanjenje napetosti i telesnih simptoma anksioznosti.
Cilj se jasno definiše već na prvoj seansi i prilagođava realnim mogućnostima klijenta.
Prednosti hipnoze kod anksioznosti i napetosti
- Naučena autohipnoza pomaže u dugoročnom smanjenju anksioznosti
- Povećava se osećaj samopouzdanja i unutrašnje stabilnosti
- Posthipnotičke sugestije pomažu u regulaciji disanja i telesnih reakcija
- Vizualizacija pomaže u stvaranju novih, smirenijih obrazaca ponašanja
„Za one koji se plaše – sve je buka“
Sofokle
Ako osećaš da te strah ili anksioznost sputavaju u svakodnevnom životu, važno je da znaš da u ovom procesu imaš stručnu podršku.
Pozovite: +381 62 250 100 ili popunite formular i zakažite svoj termin.
Smirenost se gradi svesnim izborom.