14 sep Ko su ljudi u vašem okruženju?
Ono što vidite u drugima je po zakonu ogledala, vaš odraz.
Kada se bavimo radom na sebi, obično se preterano fokusiramo samo na sebe ignorišući veliki deo onoga što možemo da naučimo kroz posmatranje ljudi koje smo izabrali da budu u našem bliskom okruženju. Nebrojene legende su nas od davnina učile da ono što vidimo u drugima otkriva svete podatke o tome ko smo mi sami.
Studije o ličnoj psihologiji potvrđuju da naša spoljašnjost deluje kao ogledalo našeg uma koje odražavarazličite kvalitete, karakteristike i lične aspekte naše sopstvene suštine.
Govorimo o situacijama koje nam se svakodnevno dešavaju kada posmatramo nešto što nam se ne sviđa kod drugih i osećamo izvesno odbijanje, čak i gađenje. Pa, mi smo pred zakonom ogledala koji utvrđuje da na neki način taj aspekt koji nam se ne sviđa kod određene osobe postoji u nama.
Da li se defekt koji opažamo nalazi spolja ili je u nama samima?
Naša nesvesnost potpomognuta psihološkom projekcijom koju sprovodimo u tom trenutku navodi na pomisao da nedostatak ili nezadovoljstvo koje opažamo kod drugih postoji samo „tamo negde“, a ne u nama samima. Psihološka projekcija je ODBRAMBENI mehanizam kojim ignorišemo neka osećanja, misli, uverenja ili čak neprihvatljive sopstvene postupke.
Psihološka projekcija se događa kada uđemo u emocionalni sukob ili kada se osećamo ugroženo, bilo da nam preti spoljna ili unutrašnnja opasnost. Kada naš um shvati da postoji pretnja po naš fizički i emocionalni integritet, on emituje sve te kvalitete kao odbacivanje prema spoljašnosti, pripisujući ih nečemu izvan nas.
Projekcije se dešavaju i sa negativnim i sa pozitivnim iskustvima. Naša stvarnost se bez filtera prenosi u spoljni svet, gradeći spoljašnju istinu sa sopstvenim ličnim karakteristikama. Karakteristično iskustvo psihološke projekcije događa se kada se zaljubimo i voljenoj osobi pripišemo određene karakteristike koje postoje samo u nama.
Svoju stvarnost projektujemo na životnu sredinu
Zakon ogledala se odražava kada tvrdimo da „dobro poznajemo“ druge ljude, a u stvarnosti ono što radimo je da na njih projektujemo sopstvenu stvarnost.
Svesnost o tome šta projektujemo na druge omogućava nam da otkrijemo kakvi smo zaista. Dozvoljavanje sebi da budemo svesni ovog mentalnog mehanizma olakšava nam da povratimo kontrolu nad onim što se dešava u nama kako bismo mogli da preuzmemo odgovornost i radimo na onim aspektima sebe koje želimo da transformišemo u pozitivne.
Neophodno je zapamtiti da sve što nam dolazi preko naših čula iz spoljne sredine, smatramo istinitim bez prepoznavanja dela tumačenja ili subjektivnosti koji se u njemu nalazi. Živimo u skladu sa ovim načinom sagledavanja stvarnosti nesvesni stvaranja izobličenja koja nam stvaraju nelagodu u interakciji sa ljudima oko nas, čak i sa samima sobom.
Ako želimo da iskoristimo ovaj prirodni resurs za projektovanje na zdrav i potpun način za postizanje zdravog unutrašnjeg napretka, hipnoza će nam pomoći da naučimo da vidimo stvari onakvima kakve one zaista jesu.
Uvek se prisetite premise da „posmatranje više govori o posmatraču nego o onome što se posmatra“.