08 feb Kako bol da pretvorimo u prijatelja?
Bol može da bude veliki učitelj. Koliko god je neprijatan osećaj, kroz bol učite da tražite nešto pozitivno u stresnoj situaciji. Znam da deluje besmisleno, ali to je način da uvežbate osećaj kontrole i smanjite rizik od povratka na događaj koji ga je izazvao.
Kada trpite konstantnu bol, bilo fizičku ili emotivnu (loši partnerski odnosi, hroničnan stres, anksioznost i depresija, problemi na poslu) šta god da je u pitanju, u tim momentima skoro da je nemoguće da prebacite fokus na neke druge stvari. Bol odvlači pažnju, koncentraciju i mogućnost da budete prisutni u trenutku, jer se konstantno disocirate u pokušaju da pobegnete od njega. Povređeni ste i na neki način postajete opasni jer se plašite „ožiljaka“.
Šta bi se dogodilo ako se fokusirate direktno na bol. Da li će vam to pomoći da ga prevaziđete?
Navešću nekoliko primera koji mogu da vam budu od koristi:
1. Kada doživite bol, pored fizičke senzacije neprijatnosti, vi ga često poistovetite sa vašom psihološkom reakcijom. Konstantno razmišljate o bolu, locirate ga, pitate se zašto je tu i šta ga je prouzrokovalo i zašto je baš vama to moralo da se dogodi. Razmatrate protekle događaje i opsednuti ste pitanjem šta ćete da preduzmete. Vaš um pokušava da
pronađe odgovore i kada to ne polazi za rukom vi ste ljuti, frustrirani i preopterećeni. I to je najveća greška – odupirati se bolu.
Za prevazilaženje takvih situacija potrebno je da razvijete veštinu sjedinjavanja s bolom. Potrebno je da prihvatite da se bol trenutno događa i da mu ne sudite. Pokušajte da doživite bol kao nešto što vas osnažuje.
2. Iako vam se čini da nemate snage da utičete na smanjenje bola, ono što možete da uradite je da smanjite otpor prema tom osećaju. Prihvatajući, ne bol, već situaciju takvu kakva jeste, smanjujete vaš otpor i istovremeno vašu ukupnu patnju.
U knjizi “ Moć sadašnjeg trenutka „, Ekart Tol kaže: “ Intenzitet bola zavisi od stepena otpora na sadašnji trenutak, a to opet zavisi od toga koliko snažno ste se identifikovali sa svojim umom. Drugim rečima, što se više identifikujete sa svojim umom, više patite – što ste više u stanju da ispoštujete i prihvatite sadašnji momenat, više ste oslobođeni od bola i patnje.
3. Opuštanje uz tehnike disanja i vizualizacije će poboljšati vaše moždane funkcije. Kada se opuštate vi smanjujete aktivnost svesnog uma koji stalno razmišlja, analizira, kritikuje i sudi. Potrudite se da budete samo nemi posmatrač. Vi niste bol, vi ste samo posmatrač.
4. Kada se previše poistovetite sa vašim bolom, kasnije je veoma teško da se oslobodite etikete koju ste sebi nalepili. Čak i kada se trudite da ga pustite, um i ego imaju tendenciju da zadrže nešto na šta su navikli, zakače se čvrsto na bol i bore se da to ostane u njihovoj kontroli. Ko ste vi, pita ego, ako ne onaj koji trpi bol?
Stalno razmišljajući i ponavljajući šta vas muči, na nesvesnom nivou postajete vezani za bol.
5. Osvešćena bol u sadašnjosti, kao i sve drugo, se stalno menja. Bol će doći i proći. Kada u potpunosti osetite bol koja vas totalno iscrpi, tada možete da se pitate šta tu ima dobro i nastavite da radite na tome.
Ovakve vežbe za prevazilaženje bola iziskuju vreme, strpljenje i doslednost, ali se isplati. Posebno ako uspete da smanjite ili prestanete sa uzimanjem lekova.
Bol je sam po sebi lek.